Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Septembar 18, 2014, 05:40:32 am
Početna Pomoć Pretraga Kalendar Prijavljivanje Registracija
Vesti: Dobrodošli!
Ovaj forum namenjen je roditeljima, nastavnicima i aktivistima civilnog društva za razmenu informacija i znanja o inkluzivnom obrazovanju u cilju uzajamne podrške. Forum je sastavan deo sajta www.inkluzija.org i oba su pokrenuta od CIP-Centra za interaktivnu pedagogiju, a uređuje ih Vesna Zlatarović. Tehnička podrška Vedran Vučić, Linux centar.

+  inkluzija.org
|-+  Inkluzija u vrtićima i školama
| |-+  Kako podržati dete u grupi/odeljenju
| | |-+  Podrška detetu sa disgrafijom i disleksijom
| | | |-+  Које методе рада користит за децу са дисграфијом и дислексијом
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu. « prethodna tema sledeća tema »
Stranice: [1] Štampaj
Autor Tema: Које методе рада користит за децу са дисграфијом и дислексијом  (Pročitano 3588 puta)
admin
Administrator
Full Member
*****
Poruke: 220


« poslato: Mart 07, 2012, 10:13:06 am »

Дисграфија и дислексија – које методе рада користит, шта олакшава детету учење, а да наставник може да примењује током редовних часова?
Sačuvana
karika de
Newbie
*
Poruke: 5


« Odgovor #1 poslato: Mart 08, 2012, 08:05:19 am »

Дисграфија подразумева потешкоћу ученика у савладавању писања или недограђен рукопис. Проблем је у неуједначеном развоју праксичких способности. Дислексија подразумева потешкоће ученика у учењу читања и неизграђену способност читања у времену када су деца истог узраста, интелигенције и обима обуке већ савладали читање. Проблема је у неуједначеном  развоју сазнајних способности. Из самог одређења ова два појма може се закључити да се ради о сасвим специфичним потешкоћама, када се при том додају и особености сваког ученика јасно је да се проблему мора прићи индивидуално. Оно што је заједничко за обе потешкоће јесте продужено време  усвајања ових вештина и да оне проузрокују потешкоће у учењу скоро свих школских предмета и то захтева индивидуализацију наставних садржаја и индивидуални приступ приликом оцењивања.
Питање је врло конкретно постављено, али за конкретан одговор потребно је пуно више информација о самом ученику. Оно што је јасно да су тешкоће уочене и да је учитељ/наставник довољно информисан о манифестацијама потешкоћа које дислексија и дисграфија могу проузроковати код ученика и да је спреман/а за помоћ и подршку ученику. Остало је нејасно да ли постоји сарадња са породицом и да ли су заједно, као тим спремни да потраже помоћ стручњака. Зашто је ово важно? Близак ми је ентузијазам учитеља/наставника када се нађе пред професионалним изазовом али често то није довољно. Учитељ/наставник може користити најбоље облике, методе, дидактичка помагала и напредна наставна средства, а да то ученику са дислексијом и/или дисграфијом не буде довољна подршка у превазилажењу поменутих развојних сметњи.
Током релизације редовне наставе треба дати предност методама које захтевају активност ученика, организовати и подстицати рад у групи и пару, рад у радионицама јер у таквој атмосвери је могуће испунити/спровести све што индивидуализација подразумева.
Да би правилно организовали индивидуализацију на часовима неопходно је: детаљније упознати ученикове могућности, или боље рећи, спремност ученика за учење, помоћи му да изгради сопствене стратегије у учењу и пружити му подршку у увежбавању својих слабијих страна и када томе додамо стварање позитивног и подстицајног окружења за учење - учитељу/наставнику  високе компетенције и спретности, није лако усамљенички оствари задатке које инклузивна школа намеће. Намеће али и пружа различите могућности, механизме којима учитељ/наставник може да оствари пуну подршку за свог ученика.
Ево једне од могућности: Већ при самом упознавању са учеником, процени његових предзнања можете поделити своја запажања са родитељима, васпитачеицом или учитељицом – онима који су већ радили са дететом, психологом, али и стручњаком ван установе (логопедом, дефектологом, психологом) који се бави овом проблематиком (или у најбољем случају већ познаје и ради са дететом). Направите тим за индивидуалну подршку ученику и то ће вам бити адреса где ћете пронаћи конкретан одговор на ово питање и све дилеме које вам се буду наметале. Ако буде потребно индивидуална подршка ће прерасти у Индивидуалан образовни план, одабраћете или, сами као тим, креирати активности које ће бити усмерене на ученика и његово успешно остваривање планираних исхода али и превазилажење постојећих развојних сметњи.
Sačuvana
Goca Josimov
Newbie
*
Poruke: 21


E-mail
« Odgovor #2 poslato: Mart 19, 2012, 12:02:38 pm »

Дислексија, дисграфија, дискалкулија, диспраксија, дис... се везују за проблеме који у својој основи имају РЕДОСЛЕД. Деца са овом тешкоћом немају никаквих интелектуалних оштећења, већ немају способност да успоставе редослед између слова, бројева, покрета... Уколико ученик има проблема са интелектуалним функционисањем, видом, слухом, нередовним доласцима у школу, недовољно развијеним говором и сл. и има проблема са читањем, писањем, рачунањем, онда се не може рећи да је узрок дислексија, дисграфија, дискалкулија.
Ова потешкоћа може бити заступљена у различитим облицима, а истраживања показују да тренутно има око 8% ученика са овом тешкоћом на свету. Треба знати да не постоји апсолутно валидан тест за утврђивање дислексије.
Како ћемо у нашој учионици препознати ученика који има ове потешкоће?
Тешко се оријентише, лоше опажа, има потешкоће у облачењу, закопчавање дугмади и везивање пертли су му проблем. Споро учи читање, непријатно му је када треба гласно да чита, „изгуби ред“ када прати текст, меша слична слова, дуже речи тешко чита, не разуме прочитано. Када пише, меша ћирилицу и латиницу, усред речи напише велико слово, прецртава, брише, свеске су му неуредне, брзо се замори и одустаје, нечитко пише, замењује редослед цифара у вишецифреним бројевима. Не може да запамти телефонски број, азбуку, таблицу множења, дане у недељи, месеце у години, тешко разликује леву и десну страну, делује неорганизовано... Постоје битне разлике између његових постигнућа када треба вербално да се изражава у односу на то када треба да нешто запише.
Деца са овим проблемом су веома свесна свог недостатка. За разлику од осталих, они размишљају у сликама, не у речима и имају развијену интуицију, машту могу да доживе као реалност.

Шта урадити?

Ови проблеми заступљени су код сваког детета на различит начин и у различитом интензитету, па се начин рада са учеником одмерава  само у односу на  тог ученика и не постоје готове препоруке и решења. Наша улога је да најпре добро упознамо специфичности нашег ученика и да мењамо начине учења, методе и технике рада, начин комуникације и оцењивања у потрази за најефикаснијим решењима која ће  помоћи у превазилажењу или ублажавању тешкоћа.
Опште препоруке: прихватити чињеницу да ученик има проблем и показати разумевање за то да му је тешко, охрабривати га, подстицати и хвалити и за најмање успехе , неговати подржавајућу средину у одељењу, давати му задатке које може да реши, користити што различитија наставна средства и оцењивати га у циљу мотивисања и награђивања у складу са његовим могућностима, а не упоређујући га са осталим ученицима.
Посебне препоруке:, ставити ученика да седи ближе табли и наставнику, проверити записано или лично записати важне поруке у блокче за поруке,записати неколико бројева трелефона друге деце из разреда тако да дете и родитељ увек могу доћи до важних информација када им затребају, пажљиво одредити количину домаћег задатка, да не прелази могућности ученика, без обзира шта остали имају за домаћи.
Рад на часу: најавити на почетку часа оно што ће се у лекцији учити, односно резимирати обрађено на крају часа, делити задатке на мање групе информација како би ученик могао да испрати захтеве, смањити преписивање (уколико остали ученици преписују са табле или пишу оно што се диктира за ово дете припремити одштампан материјал са истим или скраћеним текстом који ће залепити у свеску), уколико сматрамо да је неопходно да препише нешто са табле, писати то читким рукописом, употребљавајући креде у боји и  означити делове које ученик треба да препише и тада  продужити време преписивања. Повећати величину слова, а смањити количину  код текстова за читање и у проверама знања. Наглашавати важност уредности рукописа, али   не критиковати кад не може боље. Допустити ученику да пише на писму на коме се најбоље сналази, може бити и штампаним словима. Пожељно је коришћење рачунара за писање уместо свеске и оловке.
Када креирамо час важно је да поштујемо педагошке принципе: од лакшег ка тежем, од једноставнијег ка сложенијем, од познатог ка непознатом. За неку децу са овом тешкоћом биће ефикасније описмењавање комплексним методом , где учи да пише речи у целини, а не слова која треба да синтетише како би се добила реч.

Шта никако не радити?

•   Терати дете да гласно чита пред целим одељењем ако то не жели. Уколико жели, дати му део текста да увежба да чита код куће, па га следећег часа прозвати да га прочита, не упоређујући га са другима.
•   Задавати му обимне домаће задатке, поготово ако се састоје од писања и преписивања.
•   Писати му негативне примедбе везане за рукопис, уредност, грешке у писању. 
•   Имати убеђење да свакодневни „дрил“ и непрекидно вежбање могу да реше проблем у читењу и писању
•   Дозволити да дете изгуби самопоуздање, створи лошу слику о себи и мисли да није довољно паметан.
•   Не оцењујте тачност написаног, већ изнете идеје.
Sačuvana
Karika.koja.nedostaje
Jr. Member
**
Poruke: 76


E-mail
« Odgovor #3 poslato: Mart 05, 2013, 05:38:38 am »

Јасна Скендеровић, дипл. деф.- логопед

Дислексија и дисграфија представља  једну од специфичних тешкоћа у учењу код деце. Ова тешкоћа се  може јавити иако дете има натпросечну интелигенцију, добар вид и слух. Дислексија се често назива и развојном, јер се сматра да произилази из проблема дечјег доба. Како не постоји два идентична случаја дислексије, тако се и методе рада са децом као и начини усвајања читања и писања разликују од детета до детета. Када родитељ/учитељ има дете са овом врстом тешкоће у учењу важно је да схвате и покушају разумети проблем, уколико је неопходно и додатно се едуковати. Рад са децом која имају потешкоћу у читању и писању је сложен и није универзалан,  он зависи од индивидуалних карактеристика и специфичности сваког детета. У наставу укључити вежбе за аудитивну и визуелну перцепцију, диференцијацију (разликовање) слова,  као и вежбе за писање и читање. Започиње се увек са краћим речима нпр: од две графеме, временом се повећава на читање дужих речи и реченица. Дете може прочитати једну реч на неколико погрешних начина, а да то не примети, такође може да прочита речи тачно, а да уопште не разуме шта чита.
Дислексију често прати и дисграфија, лоша орјентација у простору. Дисграфија се може јавити и самостално у виду тешкоће у обликовању слова, може бити као садржајна дисграфија ( поред тешкоће у обликовању слова  јављају се и замене, додавања слова сличнима) или дисортографија- проблеми у писању. Дете може имати велике потешкоће са било каквим фигурама и симболима ( таблице, музички симболи, ноте),  тешкоће у прављењу бележака јер не може да слуша и пише истовремено и одаје утисак неспретности и заборавности.  Често је не разликовање и  замена слова и бројева која су слична по облику или звучности нпр: д-б, б-п, ш-ж, с-з а-о, ћ-ч; постоје многе  грешке у писању: замене, изостављање, додавање слова или грешке у редоследу.
Општи савети учитељима: Што раније уочити тешкоћу и бити спреман за помоћ детету; Остварити што бољу сарадњу са родитељима; Показати разумевање за дететове потешкоће; Истицати  добра постигнућа; Утврдити  степен знања и усвојене вештине; Прилагодити временски распоред рада дететовим потребама; Задавати  задатке које може да успешно реши; Бирати методе и наставна средства које ангажују више чула истовремено: посматрање, слушање, додиривање и перцепцију моторике (освешћивање покрета); Чешће прилазити и не очекивати од детета да се увек придржава наученог;  Градити у одељењу вршњачку подршку - као један од начина за савладавање дететове потешкоће.
Добро је нагласити детету:  Шта ће у лекцији учити и завршити приказом онога шта је научило; Ставити га да седи ближе табли и учитељу; Делити задатке у мање целине;  Смањити непотребно преписивање са табле, на табли бојама означити делове које дете треба преписати, продужити му време;  Повећати фонт слова код текста за читање; Наглашавати уредност при писању текста, али га не кажњавати због неуредности; Истицати добро урађени задатак; Када учитељ проверава писмени рад детета пожељно би било да не исправља преко дететовог рукописа, како би дете и родитељ могли  видети и разумети грешку.
Добро је:  Читање у мањим групама када се ради провера, с тим  да дете унапред зна и увежба једну до две краће реченице; Објаснити детету зашто нам је то важно и циљеве испитивања као и своја очекивања; Записати важне поруке и догађаје у дететову свеску за комуникацију  и важне белешке; Записати неколико бројева телефона друге деце из разреда у дететову свеску за комуникацију и важне белешке; Одредити пажљиво количину домаћег задатка, не прелазећи могућности детета.
Вежбе које треба примењивати: Ређање предмете по узору, запамћеном редоследу; Провлачење линија од тачке до тачке, опцртавање округлих предмета ( динар, дугмад, фигуре ); Цртање бојом преко узорка ( цвет, кућа, стол ); Цртање слова преко узорка; Проналажење сличних облика слова и бројева; Откривање погрешног правца; Прављење фигура по сећању; Прављење слова по моделу  и сећању; Преписивање са датог модела; Писање по сећању; Читање крупних слова, речи и текста; Постепено смањивање слова; Навикавање на текст уобичајене величине за дечији узраст; Дете може да забележи своје мисли на диктафону, да их преслуша и запише; Вежба писања бројева и слова у ваздуху са покретима руке из већих зглобова чиме ће се побољшати моторна меморија детета; Научити дете да правилно држи оловку и папир, правилан положај тела; Чешће код деце проверавати оно шта је написало; Писање вежбати путем мање стресних ситуација нпр: писање дневника, другарима...
Није  пожељно:  Прозивати дете да чита пред осталом децом;  Давати додатне вежбе ( посебно не преписивање код куће); Тражити од детета да ради поново и поново нешто што није успело;
Sačuvana
Stranice: [1] Štampaj 
« prethodna tema sledeća tema »
Prebaci se na:  


Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.17 | SMF © 2006-2011, Simple Machines Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!