Deprecated: iconv_set_encoding(): Use of iconv.internal_encoding is deprecated in /home/inkluzij/public_html/libraries/joomla/string/string.php on line 28

Deprecated: iconv_set_encoding(): Use of iconv.input_encoding is deprecated in /home/inkluzij/public_html/libraries/joomla/string/string.php on line 29

Deprecated: iconv_set_encoding(): Use of iconv.output_encoding is deprecated in /home/inkluzij/public_html/libraries/joomla/string/string.php on line 30

Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/inkluzij/public_html/libraries/joomla/filter/input.php on line 652
Nastavnici

Nastavnici

Nastavnic i vaspitači

Реченице по саставу - Цица Бацић, Крушевац

У раду је описан један од начина како је изводљиво да у предметној настави у петом разреду  обрађујемо граматичке садржаје са свим ученицима без обзира да ли имају потешкоће  или не.

 

Циљ часа је да се обради граматичка грађа у вези са реченицама по саставу, да ученици који раде по ИОП-у раде заједно са свим ученицима. На овај начин сви ученици ће бити укључени у рад, а ученици који имају потешкоће у учењу ће имати осећај да  припадају заједници. Коришћењем  ауторског дидактичког материјала ученици ће стећи знања о простој и сложеној реченици.
                Образовни циљ:  Разликовање простих и сложених реченица. Одређивање броја простих унутар сложене.
                Васпитни циљ: Неговање љубави према матерњем језику;подстицање радозналости; уважавање и прихватање различитости и социјализација ученика са потешкоћама у учењу; развијање хигијенских навика код ученика.
                Функционални циљ: Активно учествовање у осмишљеним активностима.
                Наставна средства:
                Ауторски материјал наставника, вагони и локомотива од картона са прозорима где је могуће уметнути и слике и на тај начин ова средства постају вишенаменска.
                Уводни део часа:
                Ученици већ имају предзнања о простим реченицама и у уводном делу пустићемо дечију песму Ћиху, ћиху . Ученицима ћемо објаснити да један ученик у ритму музике игра сам, слободно се крећући по учионици, објашњавамо да он представља просту реченицу, нпр. Марко игра. Остали ученици закључују да би било боље када би му се још неко прикључио. Наредни ученик је смислио још једну просту и он се тада може ухватити за првог који сада сликовито представљају сложену реченицу. Наставити ланац, то јест придруживати ученике све док се сви не прикључе. Формирани, разиграни возић представља сложену реченицу која се састоји од више простих. Препоручљиво је да  ученик гласно изговори по једну просту реченицу  у тренутку када се укључи у игру.
               

Главни део часа:

Када се заврши мелодија, ученици се враћају на своја места. Записују своју просту реченицу и бар још једну коју су чули и запамтили док су играли. Марко игра. Маја пева. Сви заједно повезујемо ове две просте и на тај начин добијамо једну сложену. Марко игра, а Маја пева. Ученицима неће бити тешко да истакну правило, које сви записујемо: Сложена реченица је реченица која се састоји од две или више простих. У даљем току часа три ученика  коришћењем локомотиве и возића склапају  све могуће комбинације сложених реченица.

Пошто су демонстратори приказали начин коришћења наставног средства, ученик који има потешкоће у учењу добија  возић са циљем да у складу са својим могућностима запише и склопи сложене реченице. Прозори вагона и локомотиве се отварају, испод је слика, чије је знaчење јасно, тако да овај ученик има додатну помоћ. Када се прозори затворе могуће је пресликати текст који је понуђен. На шинама је натпис, тако да ученик склапајући воз на очигледан начин усваја појам сложене реченице.

У даљем току часа наставник може да ради са осталим одељењем уз праћење ученика са потешкоћама.

 

Завршни део часа:

Ученик са потешкоћама у учењу чита, или презентује записано. Сви заједно изводимо закључак да је сложена реченица она реченица која има две или више просте, или два или више предиката.

Придеви - Цица Бацић, Крушевац

У раду је приказан пример добре праксе, а у вези са обрадом придева у петом разреду са учеником који има потешкоће у учењу. Наставне активности су осмишљене тако да коришћењем дидактичког материјала, који је ауторски израђен и унапред припремљен, ученик са потешкоћама ће моћи да савлада значења придева заједно са свим ученицима једног разреда уз потпуно осећање да заиста припада заједници. Наставник може несметано да ради са целим одељењем и да у потпуности реализује садржаје дате наставне јединице. Дидактички материјал који се користи на овом часу могуће је користити више пута, како у петом тако и у седмом разреду, јер се знања о придевима проширују у седмом разреду. Модел цвета је израђен од лесонита или дебљег картона, а жетони су од колаж папира.

Кључне речи: ауторски дидактички материјал, ученик са потешкоћама у учењу, придеви.
Наставна јединица: Граматика: Придеви- значења придева- обрада

Циљеви за ученика са потешкоћама у учењу:

Образовни циљеви: Оспособити ученика да усвоји поделу придева по значењу на описне, присвојне, градивне, месне и временске, као и да усвојено градиво практично примени израдом наставног листића и попуњавањем цвета. Усвајање новог градива уз помоћ наставних средстава, израђених наменски за ученика са потешкоћама у учењу.

Васпитни циљеви: Развијање и јачање љубави према српском језику. Укључивање ученика у рад целог одељења. Развијање позитивног става код ученика са посебним потребама, као и целог одељења према овом ученику коме помажу, охрабрују га и похваљују када успешно уради задатак. Равијање самопоуздања и осећаја да је равноправни члан заједнице. Богаћење речника. Развијање одговорности да успешно обави задатак јер ће његови одговори бити анализирани на крају часа.

Функционални циљеви: Развијање активног односа ученика према раду. Коришћењем дидактичког материјала који је наменски израђен за овог ученика усвајање знања о придевима. Повезивањем боје и значења развијати логичко размишљање. Подстицање ученика да се максимално залаже на решавању задатака.

Уводни део часа:
            Ученици су у млађим разредима основне школе већ стекли извесна сазнања о описним, присвојним и градивним придевима, зато на данашњем часу најпре понављамо претходно обрађену граматичку грађу. Ученици знају да су придеви променљиве речи које стоје уз именицу и ближе је одређују. Знају да постоје описни, присвојни и градивни придеви, а на овом часу ће научити и шта су то месни и временски придеви. Наставник ће на почетку часа ученицима прочитати текст без придева, а потом исти текст са придевима, на основу ког ће ученици закључити да је улога придева значајна. Ученици увиђају да придеви не утичу на значење текста, али је текст стилски лепши, информација је потпунија када се употребе придеви.
            Наставник најављује наставну јединицу, усвајамо правила за даљи рад, а ученик са потешкоћама добија шаблон цвета.

 

На наставничком столу су разнобојни жетони, које ће ученици исписивати у наредној фази часа.

Главни део часа:
            У главном делу часа наставник чита одабране и прилагођене реченице из текста Мостови, Иве Андрића, који је на неком од претходних часова обрађиван и који је ученицима познат.
            Дрвени, мали мостови на уласку у босанске варошице спајају десну и леву обалу, сведоци су тадашњих времена. Ученици уочавају и издвајају речи које стоје уз именицу, тј. придеве.
            Придеви се према значењу деле на:
Описне: Особина именице, каква је: леп, добар, жут, срећан, миран, висок, сладак
Присвојне: Припадност именици, чије је: мамин, школски, нишки, планински, дечији
Градивне: Од чега је направњена именица: дрвен, бетонски, камени, вунени, стаклени
Временски:Означаају именицу по времену: летњи, зимски, ноћни, јучерашњи, дневни
Месни: Показују место: горњи, доњи, леви, јужни, северни, предњи, овдашњи.
Када смо дефинисали правила, истичемо радне задатке за цело одељење:
            -Разврстај придеве према значењу:
Летњи, добар, јужни, леви, Анин, камени, данашњи, добар, леп, бетонски, школски, жут
            Ученици редом разврставају придеве према значењу и уз то прилазе катедри, узимају жетон одговарајуће боје и на жетону исписују придев, нпр. придев леп је описни, ученик који тачно одговори узима жути жетон и исписује придев. Жетони од колаж папира  се редом предају ученику који има потешкоће у учењу и код кога је обележени цвет од картона. На одговарајућу латицу ученик лепи добијени жетон. Крајњи циљ је да се свака латица обоји одређеном бојом, тј. испуни одговарајућим придевима. Ученик који ради по ИОП-у нема временско ограничење и у зависности од тога колико добро је разумео градиво, може добити и припремљене празне жетоне које ће попуњавати , или ће  их искористити на неком наредном часу.

 

За то време наставник са целим одељењем обрађује граматичке категорије придева, а ученика који ради индивидуално обилази, пружа му подршку, или отклања евентуалне нејасноће.
            Завршни део часа:
           У завршном делу часа сви ученици израђују наставне листиће, с тим што ученик који има потешкоће попуњава наставни листић, који је посебно за њега припремљен, како бисмо проверили да ли су и у којој мери савладани садржаји из граматике.

Након израде ученик пред целим одељењем коментарише своје одговоре и добија повратну информацију о степену и успешности савладаног градива. За домаћи добија задатак да листић залепи у својој свесци.

INKLUZIJA, ŠTA JE TO?

Inkluzija podrazumeva pravo sve dece na obrazovanje, počev od predškolskog uzrasta, do visokog obrazovanja. Ona obuhvata:

  • Decu sa smetnjama u razvoju
  • Decu sa invaliditetom
  • Decu iz marginalizovanih grupa
  • Darovitu decu

To bi značilo da sve gore navedene grupacije treba da se nađu u redovnom obrazovnom sistemu.To takođe znači da bi svako dete, shodno svojim mogućnostima napredovalo i usvajalo gradivo, što bi podrazumevalo da se svakom detetu prilagođavaju sadržaji i brzina usvajanja istih. Različitost bi značila da đaci jednog istog odeljenja uče različite sadržaje u okviru gradiva, a na kraju bi ocene bile iste. Kako to? Mnogi se sada pitaju… Evo objašnjenja. Škola bi bila po meri i mogućnostima deteta, a ne kao do sada-dete po merama škole i društva. Šta to znači? To bi značilo da učenik usvaja gradivo svojim ritmom, onoliko koliko može, bez deprimiranja, suza i osećaja da je manje sposoban od drugih vršnjaka. Pri ocenjivanju bi dobijao petice za mnogo manje usvojenog gradiva od npr.darovitog đaka, jer bi tu ocenu pokrivala konstatacija da je to dete sa smetnjama u razvoju, ili invaliditetom, ili dete iz marginalizovane grupe koje ne razume dovoljno jezik na kome učitelj predaje, pa je to njegov maksimum…

Priznaćete, nije ovo jednostavna ideja. Kako objasniti roditeljima čija svest o ovoj ideji nije dovoljno produbljena zašto je đak iz odeljenja koji ne ume da piše pisana slova ocenjen najvišom ocenom, ako njegovo dete i piše i čita pisana slova. Ili, zašto učenik koji ume da računa do deset ima peticu iz matematike, kao deca koja već izrađuju tekst zadatke sa računom do sto…

Psiholozi i drugi stručnjaci tvrde da će gore navedenim grupama dece biti produktivnije napredovanje u grupi vršnjaka, a i da će se preostali đaci od malih nogu navikavati da tolerišu različitost, pomažu drugima u radu i učenju, da će nastava biti očiglednija, jer dok učitelj objašnjava detetu sa smetnjama u razvoju pojednostavljeno, sva ostala deca će mnogo brže shvatati sadržaje.

A kako bi se sprovela ta humana ideja? E to nije baš jednostavna stvar. Najpre nalazimo na poteškoće u edukaciji prosvetnih radnika. Teškoće se ogledaju u tome što tokom studija na učiteljskom fakultetu nema dovoljno predmeta koji obučavaju profesore da adekvatno rade sa gore navedenim grupama dece.Tačnije, učitelji su jako dobri metodičari, ali su nedovoljno edukovani za rad sa decom sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, što će potvrditi defektolozi. Da bi se to ispravilo, potrebni su brojni seminari, obuke, vežbe, kako bi nastava bila efikasnija, jer će se sada u učionicama naći deca sa različitim mogućnostima. Naravno, neko će reći da je i do sada bilo takve dece u obrazovnom sistemu. Tačno. Radim u prosveti 20 godina i mogu da potvrdim da su SVA DECA RAZLIČITA , ALI DO SADA NISMO IMALI PRILAGODJENE PROGRAME I DAVANJE ISTIH OCEAN ZA RAZLIČIT KVALITET ZNANJA. Inkluzija tvrdi da će jedino na taj način sva deca dati maksimum i biti  korisni članovi društva, više nego sada. Ta deca su sada zapravo u velikom broju negde u svojim domovima sama, tužna, odbačena i nesrećna, jer društvo nije  davalo dovoljno od sebe da ih uključi u redovan obrazovni sistem. Većina roditelja dece sa smetnjama u razvoju je odustajala od obrazovanja dece, pa je veliki procenat ostao nepismen, a društvo nedovoljno produktivno.

Inkluzija kao ideja je ušla u Zakon o obrazovanju još 2009.god. medjutim, njen ulazak u  sve nivoe obrazovanja sporo teče. O uzrocima sam pričala. Dakle, to su:

  • Nedovoljna edukacija nastavnika
  • Neopremljene škole
  • Nepripremljeni roditelji za novine
  • Nerazvijena svest o pravu na različitost...

Da bi smo sproveli ovu humanu ideju potrebno je mnogo rada, truda. Potrebno je mnogo više od ideje! Najpre, celokupno društvo u kome živimo ne ulaže dovoljno da bi inkluzija ušla na velika vrata u naš sistem obrazovanja. Kada to kažem, mislim da školama treba napraviti prilaze kako bi deca sa invaliditetom mogla da dodju i da se nesmetano kreću po školskim prostorijama, a složićete se sa mnom nije to naivan poduhvat.potrebno je da se škole oreme savremenim nastavnim sredstvima, kako bi nastava bila očiglednija. Potrebno je uticati na svest ljudi da bi inkluzija bila široko prihvaćena. Potebno je da se celo društvo uključi u sprovodjenje ove ideje, a ne da se servira prosvetnim radnicima novina i da se prepuste sopstvenom umeću da je svako sprovede kako zna i ume. Potrebna je i nesebična saradnja sa defektolozima, koji žele da nam pomognu, ali su sputani, jer neko smatra da mi to možemo i sami...

Ipak mislim da svako treba da se zamisli kako može dati svoj doprinos da inkluzija ne ostane samo ideja jednog vremena, već da se čvrsto ugradi u naš obrazovni sistem.

                                                                                         prof.raz.nastave, Radmila Petković

SVETSKI DAN ROMA U VLASOTINCU!

СВЕТСКИ ДАН РОМА

У основној школи „8.октобар“ у Власотинцу, низом активности обележен је Светски дан Рома.

На часовима Одељењског старешине одржане су радионице о дискриминацији. Ученици нижих разреда цртали су на тему „Обичаји мога народа“, а изложба истих постављена је у холу школе.

На исту тему учитељице Марина Илић и Светлана Петровић, припремиле су и реализовале час народне традиције са мешовитом групом ученика II и IV разреда.

Организован је и фер-плеј турнир у малом фудбалу са ученицима виших разреда.

У сарадњи са Друштвом Рома из Власотинца, одржана је централна приредба у Галерији Културног центра.

Успех ове манифестације могао се огледати на насмејаним лицима ученика, кроз задовољство и учествовање у заједничком раду.

 

 

Марина Илић

проф. разредне наставе

 

Deset razloga za inkluziju

Deset razloga za inkluziju

 

Inkluzivno obrazovanje je:

Þ    ljudsko pravo

Þ    kvalitetno obrazovanje

Þ    društveni razvoj

 

Inkluzija kao ljudsko pravo

 

1)      Sva deca imaju pravo da uče zajedno.

2)     Deca sa smetnjama u razvoju ne smeju biti odvojena od druge dece ili posmatrana kao manje važna.

3)     Odrasli sa invaliditetom, koji sebe opisuju kao „one koji su preživeli specijalnu školu“ zahtevaju zaustavljanje segregacije.

4)     Ne postoji ni jedan zakonski opravdan razlog za odvajanje dece u obrazovanju. Deca treba da budu zajedno – uz prednosti i koristi za sve. Ne treba da ih štitimo jedne od drugih.

 

Inkluzija kao kvalitetno obrazovanje

 

5)     Istraživanja pokazuju da deca koja su u inkluzivnom okruženju imaju bolja akademska i socijalna postignuća.

6)     Ne postoji ni jedan vid podučavanja ili brige u specijalnoj školi koji ne može biti realizovan u redovnoj školi.

7)     Ukoliko postoje posvećenost i podrška, inkluzivno obrazovanje je efikasnija upotreba obrazovnih resursa.

 

Inkluzija kao društveni razvoj

 

8)    Segregacija podstiče predrasude i uči decu da budu uplašena i neinformisana.

9)     Svakom detetu je potrebno obrazovanje koje će mu/joj pomoći da razvije socijalne veze i bude pripremljeno za redovan život

10)Samo inkluzija ima potencijal da umanji strahove i izgradi prijateljstvo, poštovanje i razumevanje

 

 

 

Joomla templates by a4joomla